DIGITALNI GULAG: Rusija je “ispod žita” prihvatila novi zakon koji već izaziva STRAH kod ljudi

Ide li Rusija prema “digitalnom e-gulagu” i idealu Orvelovog Velikog brata i “nadziranog građanina” ili je u pitanju neviđeno olakšavanje života građanima te ukidanje nepotrebne mrske birokratije, obilaženja šaltera i beskonačnog prikupljanja svakakvih dokumenata, potvrda i uverenja, što će sada biti na jednom mestu.

Naime, u doba korone, kako neki kažu – ispod žita, ruska je Duma nakon drugog čitanja prihvatila zakon o elektronskom ili digitalnom profilu građana, podužeg naziva – Zakon o jedinstvenom saveznom informatičkom registru (EFIR), koji sadrži podatke o građanima Ruske Federacije. Tim zakonom omogućiće se da na jednom mestu, u digitalnom dosijeu, e-građaninu, budu prikupljeni svi važni podaci i dokumenti o svakom čoveku od njegovog rođenja do smrti, pa i o njegovim rodbinskim vezama (neki dežurni “skeptici” smatraju da će podaci ostati i nakon preseljenja u “drugu dimenziju” ie dodati e-građaninu njegovih naslednika).

Već sam predlog zakona izazvao je velike kontroverze u ruskoj javnosti i izazvao bojazan da je to ništa drugo nego najava apsolutne orvelovske kontrole nad privatnim životom pojedinca i put ka elektronskoj diktaturi. Zagovaratelji zakona, pak, tvrde da on olakšava život građanima i ide za ukidanjem činovnika i birokracije. Stajanje u redu za uverenja i dokumente odlazi u istoriju, a time se sprečavaju mito i korupcija jer će svako iz svoje fotelje moći jednim klikom da podigne kredit ili da otvori firmu, upiše dete u školu, zaposli se ili venča.

Budući da će svi podaci biti na jednome mestu, sve se odmah vidi te se odobrava ili odbija. Ali, sumnjičavi oponenti kažu da je to zadiranje u privatnost jer onaj ko će izdavati nekome, na primer, samo rodni list, moći će da vidi i sve ostale podatke koje “elektronski građanin” poseduje, a njih bi, prema letimičnoj proceni, za svakog pojedinca u e-dosijeu moglo biti i do pola miliona. Radi se superbaza podataka u kojoj će biti koncentrisani svi mogući zamislivi podaci o pojedincu.

A šta to obuhvata digitalizacija? Sve – od kršenice do umrlice, pol, školovanje, porodični i bračni status, osuđivanost i ostale pravosudne dokumente (od kaznenih do kazni za parking), poresku karticu, dohodak, bankovne račune, kredite, da li je dobar ili zaboravni platiša, udele u socijalnim i penzionim fondovima, honorare, osiguranje, svu pokretnu i nepokretnu imovinu, ali i podatke o tome koliko ko i na šta troši, piše “Jutarnji list”

Zakonodavac tvrdi da će se zato olakšati borba protiv finansijskih i poslovnih malverzacija, da će moći da se uđe u trag pranju novca, poreskim utajama i slično, uočiti ima li neko ekstremne i terorističke pobude, živi li iznad svojih mogućnosti i ko to i zašto finansira. Takođe, vara li neki poslodavac državu i zaposlene lažiranim podacima o poslovanju. Registrovaće se svaki korak i svaki potrošeni rubalj, dolar ili evro svakog građanina.

Dakle, prilično zapetljano. Olakšava li to život ljudima ili, pak, služi za potpunu kontrolu ljudskih života i moguće mešanje u njihove živote? U taj ruski e-građanin dosije ući će podaci od 1926. godine, što znači da će se znati i porodično poreklo. Registar bi trebalo da stupi na snagu već 1. januara 2022. godine, a prelazno razdoblje bi trajalo do 31. decembra 2025. godine da bi se onemogućila, kako kaže zakonodavac, zlopoupotreba. Ali, svi se pitaju ko će to nadgledati zloupotrebu. Svaki pojedinac moći će da uđe u svoj dosije, ali moći će ga da ga vide i mnoge druge institucije. To je veliko moralno, socijalno, etičko i političko pitanje na koje se teško nalaze odgovori.

Šef parlamentarnog Odbora za informatiku i IT tehnologiju, Aleksandar Hinštejn, tvrdi kako se “ovo radi da se građanima život olakša, a ne da im se zagorča”. Mnogi u Rusiji u to sumnjaju. S pravom ili ne? Zakon je tu i superbaza podataka je tu.

Izvor

Preporučeno za vas