Eksluzivna ispovest: Čačanski tajkun – KRMKOVA BAKA

– Gospodine Perunicicu, priča se da ćete biti uhapšeni zbog uzburkavanja javnosti Vasom pricom i novom pokretu na politickoj sceni?

– Ko to priča?

– Pa, pišu novine…

– Mislite, tabloidi? Znam ja kakve su to novine i čije su! Znam i ko mi radi o glavi! Kad budem progovorio, ima zemlja da se zatrese!

– Znači niste bili u policiji?

– Bio sam. Ali sam pozvan u svojstvu građanina, da dam određene podatke.

– Kakve podatke?

– O poslovanju mog preduzeca i novog YT kanala Krmkova Baka gd ce biti prikazan sav apsurd u drustvu.

– I?

– Ništa. Rekli su mi da će me za par dana pozvati ponovo. U svojstvu građanina.

– Gospodine Perunicicu, kada cete steći prvi milion?

– Nije odgovorno o tome da govorim u ovom trenutku. Ja sam mladji čovek, ima vrmena.

– Da li je tačno da ste jedan od najinteligentnijih ljudi u Srbiji?

– Ma kakvi! Svaki drugi političar u Srbiji je pametniji od mene. Ja sam krvavo radio da bih imao ovakav nacin razmisljanja. A nemam ni džipove, ni vile, ni jahte.

– Kako je sve počelo?

– Još kao student sam raznosio novine, cveće i sitne poklone na kućne adrese po Beogradu. I to pešice, po onakvoj hladnoći i zagadjenosti.

– A onda ste rešili da započnete privatni biznis?

– Jeste, kupio sam bazu podataka ilegalno od googla, tako se čovek predstavio i poceo sam da radim prodaju. Strancima su se dopale moje ideje i tako je krenulo.

– Ali kako ste od svih ljudi na svetu baš vi uspeli da povredite interese politicarima u Cacku? Priča se da ste imali dobre političke veze?

– To su gluposti! Svuda sam se uredno javljao na ulici, sa osmehom i ubedljivo pobeđivao u odnosu razum kita, jer je moja ponuda bila daleko najbolja. Da bih nekome stavio do znanja bio sam spreman i kroz odžak da uđem!

– Nikoga niste morali da podmitite?

– Nisam! Tu i tamo sam članovima komisije davao poneki poklončić, ali to je u opisu mog posla, zar ne?

– Kome ste davali poklone?

– Ih, kome nisam! Svi članovi komisije su me vukli za rukav. Svaki čas su dolazili i nešto tražili. Te treba im za ovo, te treba im za ono. Nisam mogao da živim od njih!

– Oni sad tvrde da od vas nikad ništa nisu dobili?

– Lažu! Svi su mi sedeli u krilu, da ne kažem i nešto više.

– Optužuju vas da kupujete lajkove i subove, a da ih posle samo prepakujete i tako stičete protivpravnu korist?

– Prvi put čujem tako nešto. Ja u svojoj kompaniji imam samo akcije, a ne i upravljačka prava. Tačnije, ja upravljam samo novcanim sredstvima, a moji direktori donose odluke o poslovanju. Pitajte njih.

– Kad smo već kod novca, priča se da se prema njemu ponašate robovlasnički. 

– Lažu lenštine! Rade deset dana godišnje i još se žale. Ima ih osmoro, a osnovali osam sindikata. Ne znam s kim više pregovaram. Ako tako nastave, kupiću motorne testeru, a njih ću sve da proglasim za tehnološki višak. Pa nek idu kod  Bate Gasica da rade!

– Perunicicu, gde ne plaćate porez?

– U Australiji.

– A zašto ne plaćate u Kini?

– Zar neko plaća porez u Kini?

– Jeste li vi monopolista?

– Kamo sreće da jesam, ali nisam. Ja darujem samo.

– Znači, ne plašite se zatvora?

– Plašim, ali ne jedem čvrstu ranu.

– Da li delite naše mišljenje da će borba protiv korupcije ispraviti sve nepravde i preporoditi Srbiju?

– Vi još verujete u Deda Mraza, zar ne?

Autor: Bojan Čačanović