Subscribe for notification
Kategorije: Kultura

Esejistika ili pripovedanje iz najlirskijih noćnih rima?

Podeli
Advertisements

Nije to stvaralačka kriza…

Ali, kako iz svega toga sto osećaš, napraviti tekst, a da ne bude ličan? Kako ego skrajnuti, kad je narcistički poriv za izrazom prvi korak ka umetnosti? Pravi umetnici, entuzijaste, u stanju su da, misleći o oku, nacrtaju pejzaž i nazovu ga ,,ona”. Tehničari dovode svoj izraz do perfekcije, to su Andrići današnjice, rečenica sama teče, nema onog suvišnog koje proističe iz želje za komplikovanjem, diskurs sam sebe oblikuje i biva predstavnikom materijalizovane stilistike, duha i duše jednog jezika. Postoje i tkači-tehničari, poput Eka i Pavića, i to je potpuno u redu. Skroz korektno.

Narativ je za mene oduvek bio najveći izazov – on zahteva RADNJU, i to motivisanu (nećemo apsurd sada, mada i on sa književno-teorijske tačke ima smisla), razradjene likove, uskladjenost kauzalnosti koja ne sme da bude predvidljiva.

Veštiti se u tome se može, ali to ne zadovoljava ni u najblistavijoj svojoj formi. Roman i pripovetka su depletirani, to se izlizalo, a ipak – život ne može ni jedna druga književna vrsta tako dobro da prenese. I to je jedan od najvećih paradoksa književnosti trenutka kojem svedočimo! Otuda dolazi, ne samo od pomodnosti njegove, uspeh romana trivijalne sadržine, pop-literature i procvat fotografske književnosti. Ona ne dira u srce plemenitošću izraza, ali puca pravo u život!

Ne, nije to nužno stvaralačka kriza…

Ovo je nužna promena oblika koja je krizna sama po sebi.

U okviru esejističke proze, koja prividno pruža najviše slobode, ne može se dostojno, a nenaglašeno opisati sećanje na momenat kada si, kao dete, krišom otvarao dedinu natkaznu, kašičicom zahvatao cedevitu i halapljivo je jeo. Bez refleksije na minulo doba i dedu samog, ova iskra sećanja mogla bi delovati izlisno, a sa njom – presentimentalno. Uklapati ovakve delove u promišljanja o nekom dobu, zadržati originalnost, ostati veran sebi, a prijati uhu čitaoca – to je pasus koji se brusi i vaja, a književnost nije vajarstvo!

Metafore su se izvitoperile i donele odluku da ne budu klasične, a mi smo nevesti mimo banalnog. Dok se u glavi stihovi nižu, auto-cenzura (zbog socijalne, ne zbog stručne procene!) rastrgne ih dok stignu do tastature. Nema više toga sto nije kazano, ali je mnogo onog neprozivljenog, slučenog i potrpanog pod tepih.

I sad ja vas pitam: pesma koja stoji u grlu – treba li, ili ipak ne treba, da se pretoči u esej?

Ljubav u narativ o društvenim pojavama?

Korona u metaforu o smislu, što se već, u mnogim tekstovima, upravo i dogadja?

Volela bih, ali još uvek ne umem…

Autor: Aleksandra Lukić

Nedavne Vesti

Zenitu drama u Barseloni, osakaćeni Fener pao u Moskvi

Košarkaši Zenita iz Sankt Peterburga savladali su Barselonu u prvom meču plej-of serije Evrolige rezultatom… Opširnije

2 сата

Knežević poručio Milu: "Zašto ne skloniš familiju iz jazbine velesrblja"

Jedan od lidera vladajućeg DF-a Milan Knežević upitao je šefa crnogorske države zašto pušta sestru… Opširnije

3 сата

"Kremiran je u prisustvu roditelja i sestre, NIKO DRUGI NIJE BIO OBAVEŠTEN" Šta piše u izveštaju BIA o razgovoru sa Cvijanovim prijateljem

"Cvijan je tokom juna 2014. godine, posredstvom elektronske pošte ostvario komunikaciju sa XX kojom prilikom… Opširnije

9 сати

(UŽIVO) CRVENA ZVEZDA – RADNIK 2:1 Gol nade za Radnik postiže Makarić (VIDEO)

CRVENA Zvezda i Radnik igraju drugi put za četiri dana, pošto se nakon subotnje bitke… Opširnije

11 сати

Osuda skidanja zastave Hrvatske sa rezidencije ambasadora Biščevića

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije najoštrije osuđuje skidanje zastave Republike Hrvatske sa rezidencije ambasadora Hidajeta Biščevića,… Opširnije

11 сати