Sve je više pušača među starijoma od 65 godina: Nije kasno ostaviti duvan ni u osmoj deceniji

Sve je više pušača među starijoma od 65 godina: Nije kasno ostaviti duvan ni u osmoj deceniji




NAJOSETLjIVIJA kategorija stanovništva tokom epidemije korone bili su pušači stariji od 65 godina. Posle višedecenijskog pušačkog staža, njihovi disajni organi i imunosistem već su bili iscrpljeni, a mnogi su iza sebe imali i dugu istoriju kardiovaskularnih ili malignih bolesti.- Pokazalo se da su pušači oboleli od korone imali lošiju kliničku sliku, i češće su završavali na veštačkim plućima i u intenzivnoj nezi, dok je među lakšim slučajevima bilo više nepušača – kaže dr Ika Pešić, član Komisije za kontrolu duvana Ministarstva zdravlja. U nekim zemljama procentualna zastupljenost starijih pušača u ukupnoj populaciji manja je u odnosu na druge starosne grupe, ali ukupan broj starijih od 65 godina i dalje je veliki. Kako kaže prim. dr Biljana Kilibarda, šefica Kancelarije za prevenciju pušenja Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut”, prema podacima iz 2013. u Srbiji je pušio svaki treći stanovnik (32,9 odsto) stariji od 65, za razliku od 2000. godine, kada se cigaretama odao svaki deseti (12,1 odsto) iz te starosne grupe.CIGARETE DNEVNO UBIJU 40 LjUDI U Srbiji od posledica pušenja dnevno umre 40-42 ljudi. Godišnje ceo jedan grad – 16.000. Pre 15 godina najveći broj njih bio je starosti oko 70 godina, a sada se prosek spustio na 55. Za lečenje obolelih od pušenja troši se, kaže dr Pešić, četiri puta više novca iz budžeta nego što se u njega sliva iz duvanske industrije. Pušenje je bolest zavisnosti koja ima svoju šifru dijagnoze u šifarniku međunarodne klasifikacije bolesti. – Posledice pušenja se u većem procentu javljaju kod starijih, pre svega zbog dugotrajnije izloženosti štetnim sastojcima duvana i vremenu potrebnom za razvoj nekih hroničnih nezaraznih bolesti. Osim što izaziva maligne i bolesti srca i krvnih sudova, pušenje čini kožu manje elastičnom. Bore postaju dublje i vidljivije, zatim, pušenje se negativno odražava na mišiće, između ostalog zbog smanjenog dotoka kiseonika, slabi imuni sistem, pogoršava vid i rizik od katarakte, negativno je po oralno zdravlje – kaže dr Kilibarda. Ona podseća da svi, pa i stariji od 65, treba da izbegavaju i boravak u zadimljenim prostorijama, jer nepušači udišu iste kancerogene materije kao i pušači. Duvanski dim iz okruženja uzrokuje respiratorne infekcije i češće i jače napade astme. Štetne materije se nakon pušenja zadržavaju na odeći, nameštaju, zavesama, zidovima, i ne mogu se eliminisati provetravanjem. Nikada nije kasno da se prestane sa pušenjem, saglasne su i dr Kilibarda i dr Pešić, iako pojedina istraživanja pokazuju da su stariji skloni potcenjivanju rizika od duvana, a kod njih je i veći stepen nikotinske zavisnosti. Tokom dugogodišnjeg staža dr Ike Pešić na Klinici za pulmologiju KCS bilo je dosta pacijenata starijih od 65 koji su dolazili na odvikavanje. Najstariji muškarac imao je 78 godina i došao je kao težak plućni bolesnik. Uspešno se rešio zavisnosti i nakon toga živeo još deceniju. Najstarija žena imala je 70 godina. I ona je uz stručnu pomoć ostavila duvan i nakon toga još 12 godina putovala na egzotične destinacije. Imala je običaj da kaže kako je novac uštedela otkad ne kupuje cigarete. – U organizmu penzionera mnogo je akumuliranih hemikalija od godina i godina pušenja. Često su pušili “krdžu” i švercovane cigarete, kupovane tokom nestašica devedesetih na zelenim pijacama i ulici, bez ikakve kontrole kvaliteta. Cigarete i rezani duvan “oplemenjeni su” danas aromama i aditivima, koji ubrzavaju i pojačavaju zavisnost. Velika akumulacija hemikalija u telu iscrpljuje imuni sistem i oštećuje vitalne organe. Životni vek pušača prosečno je za 10-15 godina kraći od života nepušača – kaže dr Pešić. Benefiti od odvikavanja su neprocenjivi. Za početak, u telu bez nikotina olakšano je delovanje lekova, a sa pročišćavanjem disajnih organa povećaće se i kvalitet života. Penzioneri će ujedno i uštedeti, i to ne samo novac koji daju za cigarete, već i one koje daju za lekove protiv bolesti koje nikotin pospešuje. – Najtoksičnija kombinacija je mešavina hemikalija iz cigareta, elektronskih cigareta ili duvana i visokog šećera u krvi. Kod takvih pacijenata neretko se javlja Birgerova bolest, takozvana pušačka noga. Nikotin je poguban za, već ugroženi, kardiovaskularni sistem starih, odgovoran je za infarkt i šlog, izaziva pucanje aorte abdomena. Mozak pušača ne hrani se dovoljno ni kiseonikom, ni šećerom. Nikotin veštački podiže nivo šećera, pa pušači ne osećaju glad – konstatuje dr Pešić. Još kada piju lekove, a ne jedu, efekti mogu biti pogubni. Već godinu nakon prestanka pušenja kod starijih se smanjuje rizik umiranja od srčanog i moždanog udara. – Smanjuje se i rizik od obolevanja od malignih bolesti. Opadanje ovog rizika je sporije nego kada se prestane u srednjim godinama, ali već pet godina nakon prestanka, rizik je smanjen. Ukoliko starija osoba nastavi da puši, ubrzava razvoj hroničnih oboljenja i pogoršanje već postojećih – upozorava dr Kilibarda.

Dezinfekcija Beograd

Izvor

Preporučeno za vas